Према Уредби о производима који после употребе постају посебни токови отпада <а href=“https://www.paragraf.rs/propisi/uredba-proizvodima-koji-posle-upotrebe-postaju-posebni-tokovi-otpada.html“>(УРЕДБА)</а> постоје одређене врсте роба за које постоји обавеза плаћања накнаде, која би требало да буде намењена заштити животне средине. Накнада зависи од врсте робе и обрачунава се по јединици мере (у прилогу је Уредба са тарифама).
Уредба предвиђа да обвезници накнаде сами воде евиденцију у форми дневних и месечних извештаја, који затим достављају Агенцији за заштиту животне средине (СЕПА). Обвезници су произвођачи и увозници.
Проверите још једном да ли сте обвезник плаћања посебне накнаде за токове отпада !
У неком моменту је предвиђено да се извештаји достављају искључиво електронским путем преко следећег линкa SEPA Само упутство и процес достављања преко наведеног линка је непрегледан, нејасан , за многе компликован и као што је наведено предвиђа искључиво коришћење латиничног фонта што је за многе неприхватљиво с обзиром да је ћирилица званично писмо Републике Србије.
Креирање и достављање извештаја има смисла кад су у питању произвођачи одређених производа код којих СЕПА нема увид у врсте и количине произведених роба. Произвођачи су већином упознати са овом процедуром и имају у оквиру својих фирми секторе и овлашћене особе које се тиме баве.
Међутим, кад су у питању увозници за које СЕПА добија податке од царине апсолутно је бесмислено захтевати да се достављају извештаји у било којем формату са подацима које СЕПА већ добија од царине, а потпуно је неодговорно и штетно по привреднике, државни буџет И животну средину условљавати обрачуном накнаде коју на неке врсте робе треба платити при увозу тим истим извештајем.
Пракса је комликован процес иако је увозник (мислио) да је платио све намете!
Како то у пракси изгледа? Увозник увезе неку врсту робе за коју нема обавезу плаћања накнаде: плати шпедитера, царину, пдв, пусти робу у промет и то је то. Следећи пут увезе неку другу врсту робе за коју постоји обавеза плаћања накнаде за токове опасног отпада. Он поново плати шпедитера, царину, пдв и пусти робу у промет за коју га нико није обавестио да постоји додатна накнада у виду накнаде за токове отпада. То значи да је држава, прецизније Министарство екологије, дозволило да у промету заврши роба која постаје опасан отпад, а за коју није плаћена накнада којој је сврха да се тај опасан отпад санира. Ово је веома неодговорно понашање државног апарата.
Затим, док роба несметамо кружи тржиштем после неког времена СЕПА шаље опомену привреднику који је робу увезао пре више месеци да је у прекршају, јер није доставио извештај о роби коју је увезао и том приликом вам СЕПА излиста која је роба у питању, јер добијају податке од царине.
Немогуће је да привредници сазнају да су намерни загађивачи, осим када приме опомену!
Да подсетимо, без извештаја нема обрачуна накнаде. Када вам СЕПА достави опомену претходно вас јавно етикетира тако што податке предузећа стави на списак који је јавно доступан, а на којем се налазе све фирме које су увезле неку робу, а да нису доставиле извештај са подацима које СЕПА већ има од царине. Испада да су све те фирме намерни загађивачи животне средине који неће да плате накнаду за коју нису ни знали да постоји , а притом им се не даје могућност да је плате, јер не добијају обрачун. Ово је веома неодговорно понашање СЕПА која се финансира новцем пореских обвезника, у које спадају и привредници и која треба да представља сервис привреди и грађанима.
Комликован процес доводи до економске штете!
После тог момента постаје занимљиво. Када СЕПА објави списак почињу да вас зову агенције које нуде своју помоћ око припреме извештаја о увеженој роби који треба доставити СЕПА-и. Подсећамо да СЕПА већ има те податке од царине. Тарифе агенција су разнолике , а најмање се крећу око 5-6,000 рсд. При томе сама накнада за токове отпада коју треба платити може бити свега 1,000 рсд . На тај начин вас СЕПА доводи у систуацију да себи правите економску штету, јер не постоји економска логика да се услуга агенције плати више него што кошта сама накнада. Када би предузећа пословала по том принципу врло брзо би пропадала.
На питање зашто СЕПА једноставно не пошаље обрачун накнаде, јер од увозника већ има податке о врсти и количини роба, нема одговора.
Како се систематски уништавају мале фирме?
Ако одбијете да уништавате своје предузеће лошим економским потезима у виду ангажовања треће стране тј. приватне агенције по тарифи која је већа од саме накнаде, СЕПА ће вам покренути прекршајни поступак који вас излаже потенцијалној казни од минимум 500,000 рсд + 50,000 за одговорно лице у правном лицу (директор). На овај начин СЕПА крши принцип сразмерности и ноншалантно прави додатну штету правном лицу, јер исто излаже потенцијално огромном трошку за накнаду која може бити свега 1,000 динара. Мале фирме се због оваквог потеза могу довести у ситуацију да буду финансијски уништене и да власници тих фирми, заједно са својим запосленима остану без радних места, што ће затим утицати на њихову децу и породице.
Другим речима својим неодговорним понашањем СЕПА може довести до тога да родитељ детета остане без посла , а дете буде гурнуто у сиромаштво и борбу за егзистенцију.
Ко је коме сервис?
При томе је веома битно нагласити да је СЕПА агенција при Министраству и да јој је једина улога и сврха да буде сервис. Ако привредници раде посао СЕПА зашто се онда на њих троши буџетски новац који генерише та иста привреда кроз многобројне превисоке порезе и остале намете?
Где одлази новац од накнаде?
Да ствар буде још бизарнија, новац који се прикупља од накнаде за токове отпада не иде наменски у буџет за екологију већ иде у општи буџет. Према анализи Еколошког центра Станиште преко 500,000,000 ЕУР новца који је прикупљен од разних еколошких такси је потрошен ненаменски (STUDIJA). У том смислу, с правом се питамо да ли ће накнада која нам се наплаћује у име екологије завршити за трошак у кафани директора СЕПА-е.
СЕПА се понаша неодговорно
Из целе ситуације и начина поступања јасно је да се СЕПА понаша неодговорно , да не испуњава своју сврху сервиса привредницима, да не поштује личност и достојанство страна, да не користи она средства која су за странку најповољнија у циљу постизања сврхе и циља закона чиме проузрокује штету правним лицима, физичким лицима запосленим у правном лицу, животној средини и буџету РС.
Да ли је компликовано параван за „мутне“ радње?
Зашто компликовано кад може једноставно? Једноставно би било да се привредницима достави обрачун приликом увоза и да се накнада за токове отпада плати заједно са осталим увозним дажбинама. Мало мање једноставно, али такође прихватљиво би било да СЕПА или Министарство екологије доставе обрачун привредницима на основу података које је СЕПА добила од царине. На основу свега неведеног делује да су у питању много мутне радње за које одговорни у СЕПА и Министарству за заштиту животне средине и за то треба да одговарају.